Preduzeća koje hoće da ostanu konkurentna, moraju da budu u stanju da predvide trendove tržišnih kretanja i u budućnosti, a ne da ostanu  ”zaglavljene” u sadašnjosti, samozadovoljna vlastitim uspehom i liderstvom na postojećem tržištu. Ne postoji takva stvar kao što je održivo liderstvo, ono mora da se osmišljava svaki put iznova.

Dobar lider mora biti hrabar i odlučan sa vizijom koju se ne boji da nametne drugima. Mora imati ljubav za inovacije. Potrebni su mu savremena znanja i veštine, iskustvo i informacije. Istovremeno lider mora biti pragmatičan, fleksibilan i intuitivan kako bi se prilagodio promenama.
Trojica profesora sa Harvard Business School (Porter E. M., J.W. Lorsch & N. Nohria) , ukazala su na bitne elemente koji omogućavaju liderstvo. Prvo, lider mora da nauči da upravlja kontekstom preduzeća, a ne da se fokusira na dnevne poslovne probleme, mora da nauči da radi na indirektan način – da ima dobru strategiju komuniciranja, da obezbedjuje da se procesi racionalno odvijaju, da izabere i bude mentor ključnih saradnika. Treba da doprinese stvaranju kulture i demonstrira kako zaposleni treba da se ponašaju. Drugo, on mora da shvati da mu njegova pozicija ne garantuje pravo da vodi ni lojalnost organizacije. On to mora da opravdava svojim aktivnostima jer može da izgubi legitimitet ako nema ubedljivu viziju, a njegove akcije su nekonzistentne jer često stavlja sopstveni interes iznad interesa preduzeća. Neophodno je da se izbalansirano ponaša i donosi odluke u dugoročnom interesu preduzeća.

Donošenje odluka
U svakom odnosu lidera i zaposlenih, ispravno donošenje odluka postaje karakteristika koju zaposleni visoko cene. Donošenje odluka nikada nije jednostavno. Lideri koji su kompetentni, dobri u komunikaciji, koji pažljivo koriste svoju moć, mogu propasti zbog donošenja pogrešnih akcija u pogrešno vreme.
Veliki lideri znaju da je vreme u koje preduzimaju akcije podjednako važno kao i sadržaj akcije i njen cilj. Svaka akcija za rezultat može da ima četiri ishoda, zavisno od raspoloživih parametara:
1. Pogrešna akcija u pogrešno vreme vodi u katastrofu
2. Prava akcija u pogrešno vreme izaziva otpor
3. Pogrešna akcija u pravo vreme je greška
4. Prava akcija u pravo vreme donosi uspeh

Prava akcija u pravo vreme garantuje upeh, podsticanje i unapredjenje konkurentnosti.

Rukovodioci preduzeća – nosioci donošenja odluka, imaju težak zadatak da prilagode svoj stil i način vodjenja u novoj poslovnoj realnosti i pravovremenim odlukama omoguće implementaciju projektovanih rešenja.

Jedno od pitanja kojim se danas bave mnoge institucije i  stručnjaci  u oblasti menadžmenta a posebno preduzetništva jeste – koje su veštine  potrebne preduzetniku da bi uspešno obavljao svoje poslove i gde steći te veštine. Mnogi projekti i analize su i  pokretali pitanje kako  obrazovati predzetnike. Jedan od projekata  Evropske komisije [1] bavio se visokim obrazovanjem preduzetnika i doneo celovitu analizu sadašnjeg stanja u zemljama Evropske unije i predloge kako dalje razvijati sistem visokog obrazovanja preduzetnika.

Polazeći od tumačenja da se savremeno preduzetništvo  fokusira na razvoju ličnih sposobnosti pojedinca „da ideje prenese u akcije  i da im  pomogne da budu kreativniji i samopouzdaniji  u realizaciji samih akcija“, projektom je predloženo  da suština preduzetničkog visokog obrazovanja bude  na razvoju preduzetničkih kompetencija i razmišljanja. Da bi se to ostvarilo zadaci visokog obrazovanja preduzetnika treba da budu:

• Razvoj svesti i motivacije studenata za preduzetništvo,
• Osposobljavanje studenata u oblasti veština koje su im potrebne da bi pokrenuli biznis, upravljali njime i razvijali ga,
• Razvoj preduzetničkih sposobnosti da identifikuju i koriste pružene mogućnost  za razvoj biznisa.

Prema analizama stručnjaka u zemljama Evropske unije sadašnje preduzetničko obrazovanje nije suštinski  integrisano u visokoškolske kurikulume, jer se ono uglavnom realizuje u okviru posebnih kurseva ili predmeta  na studijama ekonomije, biznisa i menadžmenta. Pojedine stručne rasprave otvorile su i pitanje da li su visokoškolske ustanove u ovim oblastima dovoljne za razvoj preduzetničkih programa, jer pojedini stručnjaci smatraju da inovativne i   vredne poslovne ideje nastaju  i u tehničkim i  prirodno- načnim oblastima studija. Zato je i jedan od predloga  da se razvije interdisciplinarni pristup koji bi omogućio da preduzetničko visoko obrazovanje bude dostupno svim studentima, da omogući stvaranje timova koji će razvijati i koristiti poslovne ideje, koji će povezivati studente sa ekonomskih i menadžerskih studija sa studentima drugih fakulteta i iz različitih okruženja. Ovakav pristup razvoju visokog preduzetničkog obrazovanja nameće i zahtev za ubrzanim osposobljavanjem nastavno-naučnog kadra koji će predavati   preduzetništvo a u skladu sa uslovima koji se predvidjaju za nastavno osoblje na  visokoškolskim ustanovama.

Zato se i predlaže definisanje  preduzetničkih kurikuluma na svim nivoima visokoškolskog obrazovanja (osnovne studije, master studije i doktorski programi). U tom svetlu pojavljuje se pitanje koje, prema mišljenju stručnjaka zahteva posebnu pažnju to su metode nastave, jer korišćenje iskustvenih nastavnih metoda je ključno za razvoj  preduzetničkih veština i sposobnosti.

Tradicionalne nastavne metode (kao što su predavanja) ne koreliraju  sasvim sa razvojem preduzetničkog mišljenja. Zato je i potrebno uvesti  više interaktivne multidisciplinarne pristupe, gde nastavnik postaje  pre moderator nego predavač koji prelazi granice izmedju disciplina i  kreće se u različitim naučnim i stručnim oblastima.

ENTERPRISE AND INDUSTRY DIRECTORATE-GENERAL, 2008

Svojim aktivnostima udruženje je, kao jedan od neophodnih servisa podrške, osnovalo Dnevni boravak koji svakodnevno posećuje grupa od desetoro mladih ljudi. Dnevni Boravak je inovativni program podrške osobama ometnim u razvoju koji promoviše socijalni model pristupa u radu, ima za cilj životno i radno osposobljavanje osoba ometenih u razvoju, postizanje socijalne kompetencije i samo-odgovornosti i obezbeđivanje uslova za socijalnu inkluziju.

Najznačajni rezultat dugogodišnjeg rada udruženja „Naša kuća“ je osnažena grupa mladih ometenih u razvoju koja je spremna da se uz profesionalnu podršku zaposli i u otvorenoj zajednici i u okviru Dnevnog boravka.

Početkom ove godine udruženje „Naša kuća“ se odlučilo da započne sopstveni biznis. Nabavljena su sredstva za kupovinu mašine za proizvodnju papirnih kesa, adaptiran je prostor za radionicu i pokrenut postupak za osnivanje Zadruge za proizvodnju papirne galanterije.

Razgovarali smo sa „Našom kućom“ o njihovim aktivnostima i planovima.

Smisli Biznis: Koliko zaposlenih trenutno ima u „Našoj kući“?

Naša kuća: Imamo dvoje stalno zaposlenih, dva volontera koji rade sa korisnicima i desetoro volontera roditelja.

Dva kordinatora za obuku koji upoznaju naše korisnike sa celokupnim procesom proizvodnje papirnih kesa u radionici. Svi će proći kroz celokupan proces proizvodnje(od pripreme mašine za rad, preko pakovanja, merenja i transporta) a potom biti uključeni u proizvodnju i zajedno sa svojim roditeljima biti u upravljačkim telima i učestvovati u raspodeli profita.

SB: Koji su, po vašem mišljenju, najznačajniji poslovni uspesi udruženja?

NK: Mi smo tek na početku našeg poslovanja i tek  se suočavamo s problemom plasmana naših proizvoda na tržištu.

SB: Odakle ideja da započnete sopstveni biznis i kako ste izabrali delatnost kojom se bavite?

NK: Mladi ljudi sa intelektualnim poteškoćama u našem društvu su diskriminisani i onemogućeni u ostvarivanju mnogih osnovnih ljudskih prava zbog loših zakonskih rešenja u oblasti porodičnog prava(oduzimanje radne i poslovne sposobnosti), u oblasti obrazovanja (nepostojanje adekvatnog obrazovnog programa), socijalne zaštite i zapošljavanja.

Zakon o zapošljavanju osoba sa invaliditetom koji je nedavno stupio na snagu više se odnosi na osobe sa fizičkim i senzornim invaliditetom i ne štiti interese ove ranjive grupe. Prema zakonu osobe ometene u razvoju imaju prava samo na radnu terapiju, obzirom da su lišeni poslovne sposobnosti što ih dodatno stavlja u podređeni položaj.

Osnovna ideja je bila da se naši korisnici radno osposobe i zaposle s obzirom da je reč o kako je zakon prepoznaje ‘’teško zapošljivoj kategoriji’’. Želeli smo da pružimo ovim mladim ljudima šansu da steknu ekonomsku nezavisnost i steknu osećaj društvenog značaja. Opredelili smo se za proizvodnju papirnih kesa zato što je oprema jednostavna za rad, proizvod ima široku primenu i ekološki je ispravan. S druge strane u našem društvu  ne postoje socijalne kooperative ili društvene kompanije koje bi ovoj grupi ljudi omogućile podršku, radno osposobljavanje i zaposlenje. Osnivanjem Zadruge za proizvodnju papirne galanterije ili kako je u Evropi poznato socijalne kooperative osećamo se kao pioniri u uspostavljanju novog načina poslovanja u našoj sredini.

Prodajom proizvoda obezbedićemo plate za naše korisnike, a drugi deo ostvarenog profita uložićemo u poboljšanje aktivnosti u okviru Dnevnog centra i proširivanje servisa podrške kao što su podrška pri zapošljavanju u otvorenoj sredini, stanovanje uz podršku, zadovoljavanje drugih potreba kao što su kultura, sport i rekreacija.

Ono što bi mi želeli u budućnosti jeste da proširimo našu proizvodnju i asortiman i da uposlimo još ljudi iz ranjivih grupa. Želeli bi smo da kao primer pozitivne poslovne prakse ohrabrimo i druga udruženja da pokrenu svoje male biznise, a društvo da perepozna značaj ovog koncepta i podrži ga.

SB: Da li ste u početku imali neku pomoć, finansijsku ili drugu? Ako jeste kako ste do nje došli, tj. kako ste saznali za to i koje ste procedure prolazili?

NK: Obratili smo se za pomoć evropskim fondovima i na naše veliko zadovoljstvo dobili podršku. Od BCIF-a (Balkanski fond za lokalne inicijative) smo obezbedili sredstva za kupovinu mašine, od Caritasa sredstava za adaptaciju prostora za radionicu a od SDC-a (Swiss Agency for Develpomnet and Cooperation) sredstva za repro materijal. Trebalo bi naglasiti značajnu podršku koju nam pruža lokalna samouprava, Gradska opštna ‘’Zvezdara’’ koja nam je obezbedila kontakte sa udruženjem privrednika na lokalnom nivou ali nas i povezala sa profesionalcima iz ove oblasti koji su nas uputili u proces proizvodnje.

SB: Da li ste imali adekvatne informacije u vezi započinjanja sopstvenog biznisa? Na primer, informacije o tome šta se od vas sve očekuje, kakve su procedure, administracija i slično? Da li ste lako dolazili do takvih informacija?

NK: Uglavnom da. Konsultovali smo veliki broj stručnjaka i često dobijali kontradiktorne informacije. Bili smo uporni u nameri da dođemo do relevantnih podataka i informacija. Još uvek saznajemo nove ali manje važne pojedinosti.

SB: Iz vašeg iskustva – kakva je interakcija među preduzetnicima u Beogradu? Da li vi sarađujete sa nekim drugim malim i srednjim preduzećima?

NK: Imali smo veliku podršku Gradske Opštine Zvezdara u povezivanju sa Udruženjem preduzetnika Zvezdare, a preko njih smo  se povezali sa Komorom grada i Udruženjem „Poslodavac“ koje je u okviru gradske komore. Nakon učešća na nekoliko sastanaka proširili smo naše kontakte među preduzetnicima i stekli smo utisak da su nam sa poštovanjem i uvažavanjem prišli.

SB: Iz vašeg dosadašnjeg iskustva, šta su osnovni problemi malih i srednjih preduzeća u Beogradu?

NK: Poreski sistem, loši uslovi kreditiranja, slaba naplata i loši zakoni.
SB: Da li je vaše preduzeće do sada učestvovalo na nekim konkursima/takmičenjima MSP ili sajmovima? Ukoliko jeste, da li ste osvojili neke nagrade? Ukoliko nije – zašto nije? (da li je to bila vaša lična odluka ili su neki drugi faktori uticali na to da ne učestvujete). Kakvo je vaše mišljenje o takvim događajima (događajima na kojima se promovišu MSP – sajmovi, konkursi, takmičenja i sl.)

NK: Do sada nismo učestvovali na pomenutim manifestacijama zato što tek sada ulazimo u svet biznisa. Na početku smo organizovanja priozvodnje. Inače smatramo da su sve ove manifestacije značajne za promociju i plasman proizvoda.

Udruženje za podršku osobama ometenim u razvoju ‘’Naša kuća’’

Kragujevačka 9a, Zvezdara, Beograd

telefon: 011 2 888 084

e-mail: nashakuca@gmail.com; anicaspasov@gmail.com

Biznis u službi zajednice je program u okviru projekta Britanskog saveta “Socijalno preduzetništvo” koji se sastoji od treninga, mentorstva i takmičenja za najbolju socijalno-preduzetničku ideju.

Ovaj program namenjen je svima koji žele da razviju svoja znanja i veštine u socijalnom preduzetništvu i započnu svoj biznis. Program će trajati od decembra 2010. do februara 2011. godine u Beogradu.

KO MOŽE DA SE PRIJAVI?

Pojedinci ili predstavnici nevladinih organizacija kako iz neprofitnog tako i privatnog sektora

Napomena:

Kandidati moraju imati dovoljnan nivo znanja engleskog jezika kako bi mogli da prate deo programa sa trenerima iz Velike Britanije

KAKO SE PRIJAVITI?

Pažljivo pročitajte sadržaj i informacije o programu.
Preuzmite prijavni formular.
Zajedno sa popunjenim prijavnim formularom pošaljite svoju radnu biografiju i motivaciono pismo najkasnije do 17. novembra 2010. u 17.00 sati na adresu communications@britishcouncil.rs
Sve prijave nakon isteka roka za prijavu neće biti uzete u razmatranje.
Ukoliko su vam potrebne dodatne informacije o programu, molimo vas da nas kontaktirate putem adrese communications@britishcouncil.rs

Definicija, modeli, veštine komuniciranja…
Seminar pogledajte ovde

Definicija, modeli, masovni mediji u Srbiji…
Kako koristiti masovne komunikacije? Seminar pogledajte ovde